Inkluzivni sajam zapošljavanja i stručnih praksi stvara mogućnost mladim osobama sa hendikepom da pronađu praksu ili posao i da budu sigurni da će im biti obezbeđena sva neophodna podrška i prilagođavanje kako bi mogli da razvijaju svoje veštine i grade svoju karijeru u skladu sa svojim željama i ambicijama. Sa druge strane, poslodavcima se obezbeđuju kandidati i kandidatkinje sa hendikepom koji su obrazovani, kompetentni, ali i motivisani da se angažuju i ravnopravno obavljaju svoja radna zaduženja.
Udruženje studenata sa hendikepom više od 20 godina aktivno doprinosi socijalnoj inkluziji osoba sa hendikepom.
Pored oblasti obrazovanja, zapošljavanje je druga najznačajnija oblast za razvoj inkluzivnog društva.
Osobe sa hendikepom, a samim tim i mladi sa hendikepom, zbog smanjenih društvenih prilika pripadaju kategoriji osoba koje teže stiču radno iskustvo, a samim tim i zaposlenje na otvorenom tržištu rada.
Na nisku stopu zapošljivosti osoba sa hendikepom utiču različit faktori, od kojih su najznačajniji:
- Nedostatak prilika za sticanje radnih iskustava i obavljanje stručnih praksi
- Nizak nivo informisanost poslodavaca kada je u pitanju korišćenje postojećih subvencija za zapošljavanje osoba sa hendikepom
- Nedostak znanja poslodavaca i šire javnosti o radnoj efikasnosti osoba sa hendikepom uz obezbeđenu adekvatnu podršku u vidu prilagođavanja radnog mesta ili personalne asistencije kao mogućih vidova podrške u okviru postojećih subvencija
- Uticaj predrasuda o produktivnosti osoba sa hendikepom
- Neaktivnost osoba sa hendikepom u traženju prilika za zaposlenje ili stručne prakse
- Nedostatak „mekih“ veština kod osoba sa hendikepom i nizak nivo pripremljenosti za aktivno traženje posla
Koncept hendikepa prepoznaje nejednake uslove u društvu i potrebu za podrškom osobi da prevaziđe barijere na koje nailazi u svom funkcionisanju i društvenoj interakciji. Ljudi su u društvu stvorili sve ili su sebi prilagodili prirodne resurse. Ipak, u tom stvaranju i prilagođavanju okoline sebi, ljudi kao kreatori društva, za većinu stvari nisu stvorili ravnopravne uslove. Društvo je prepuno različitosti i koncept hendikepa prepoznaje te različitosti kroz stvaranje podrške koja bi omogućila podjednake uslove za funkcionisanje svih individua u društvu. Hendikep ne etiketira na osnovu različitih ličnih svojstava jedinki u društvu već predviđa intervenciju u društvu kako bi svaka osoba imala jednake mogućnosti da aktivno učestvuje u društvenim aktivnostima i na taj način joj bude obezbeđena podrška u funkcionisanju. Takvim posmatranjem se stvaraju jednake mogućnosti i podstiče se svaki pojedinac da ravnopravno participira u svim društvenim aktivnostima.
Hendikep je situacija u kojoj se prevazilaze različite barijere uz neki vid podrške, što znači da je hendikep:
– Prevazilaženje arhitektonskih barijera
– Prilagođavanje radnih materijala
– Korišćenje asistivnih tehnologija i primena univerzal¬nog dizajna
– Podrška personalnih asistenata i znakovnih prevodilaca
– Primena afirmativnih mera (mera afirmativne akcije) za osobe sa smanjenim prilikama u društvu.
Uticaj neprilagođenosti utiče i na određivanje ko osobe sa hendikepom. Na osnovu utcaja barijera to su sve osobe kojima je potreban bilo kakav vid podrške u svakodnevnom funkcionisanju, odnosno to su osobe koje imaju motorički, senzorni ili mentalni hendikep, ali i osobe koje imaju hroničnu bolest ili stanje, osobe koje su lečene od kancera, osobe koje imaju disleksiju, disgrafiju, disfaziju, depresiju, anksioznost. Posebno je značajno što koncept hendikepa prepoznaje potrebu za pružanje podrške i osobama koje nisu kategorisane kao osobe sa invaliditetom. U situaciji potrebe za podrškom je u svakom društvu mnogo veći broj osoba sa hendikepom nego što je to prepoznato kroz kategorije invaliditeta.
Pored svih građanskih prava Ustav Republike Srbije garantuje i pravo na rad. Svi značajni dokumenti u oblasti ljudskih prava i prava osoba sa hendikepom obuhvataju i pravo na rad, odnosno zapošljavanje. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa hendikepom u članu 27. definiše pravo na rad i zapošljavanje. Između ostalog član 27. obuhvata i zabranu diskriminacije na osnovu hendikepa u odnosu na sva pitanja vezana za sve oblike zapošljavanja, uključujući uslove regrutovanja, zapošljavanja i primanja na posao, nastavak zapošljavanja, napredovanje u službi, uslove rada, zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, kao i omogućavanje osobama sa hendikepom da imaju efektivan pristup opštim tehničkim i programima pronalaženja posla, profesionalnoj rehabilitaciji i produženom treningu i obuci, uslugama za pronalaženje radnog mesta. Takođe, navedeni član Konvencije predviđa i Promovisanje sticanja radnog iskustva za osobe sa hendikepom na otvorenom tržištu rada. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa hendikepom za Republiku Srbiju, kao jednu od članica UN koje su potisnice, ima obavezujući karakter iz razloga što je Skupština Republike Srbije usvojila Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa hendikepom.
Želja Udruženja studenata sa hendikepom je da kroz sajt Inkluzivni sajam zapošljavanja i stručnih praksi omogući veći nivo zapošljivosti osoba sa hendikepom i stvori uslove za lakše povezivanje osoba sa hendikepom i poslodavaca i istovremeno obebedi i edukaciju osoba sa hendikepom kako bi bile konkurentnije na otvorenom tržištu rada.
Inkluzivni sajam zapošljavanja i stručnih praksi Udruženje studenata sa hendikepom je izradilo kao deo realizacije programa „Izjednačavanje mogućnosti u visokom obrazovanju kroz servise podrške za mlade i studente sa hendikepom“ koji USH realizuje od svog osnivanja 2000. godine, a od 2016. godine i uz podršku Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske Uprava Grada Beograda. Cilj Programa je veća samostalnosti mladih i studenata sa hendikepom u svakodnevnom životu, akademskoj zajednici i zapošljavanju.